Da li ste znali da se temelji mentalnog zdravlja postavljaju još u ranom detinjstvu? Kako bismo “izgradili” te temelje, potrebno je “naporno” da radimo – da se upustimo u slobodnu i nesputanu dečiju igru. Zaista, kada pogledamo koliki je značaj dečije igre u najranijem periodu nećemo pogrešiti ukoliko kažemo da je ona naš prvi posao.
Dečija igra je izuzetno važna jer nas priprema za izazove odraslog doba. Mnogi roditelji iz najbolje namere, nastoje da pomognu svojoj deci u toj pripremi i obezbede im što bolje i podsticajne uslove za igru i da na taj način utiču na njihov razvoj.
“Igra je posao detinjstva”
Marija Montessori
Međutim, iz najbolje namere često pravimo tipične greške, poznate svakom roditelju. U ovom tekstu ukazaću na 5 najćešćih grešaka i ukazati kako možemo pravilno podržati dečiji razvoj kroz igru:
Dečija igra: Kako pravilno podržati dečiji razvoj kroz igru?
Pre svega, znajte da je dečija igra pravo, ozbiljno učenje. Kroz nju deca stiču prva znanja o sebi, drugima i svetu koji ih okružuje. Kao što stiču i važne životne veštine koje će koristiti tokom celog života: nezavisnost, socijalne veštine, kreativnost, veštine rešavanja problema…
Zato je važno pravilno podstaći razvoj kroz dečiju igru.
Evo nekoliko najčešćih grešaka i saveta kako ih prevazići:
Uskraćujete detetu slobodnu igru
Sigurni ste da najbolje znate kako bi dečija igra trebalo da izgleda. Sugerišete mu da promeni igru, dajete mu gotova rešenja, menjate njegove ideje… Time svojoj deci zapravo uskraćujete radost detinjstva, iskustvo osluškivanja njihovih sopstvenih želja i interesa.
Tako se povećava mogućnost da u odraslom dobu pate od anksioznosti, depresije I drugih psiholoških poremećaja.
Savet: Omogućite detetu slobodnu igru
Deca su po prirodi radozala, maštovita i vole da istražuju svet oko sebe. Čak i kad nema igračaka u blizini, pronaći će način da sebe zabave pretvarajući varjaču u mač, šerpicu u krunu, fotelju u svemirski brod ili će spontano dograbiti neku od igračaka sa gomile.
Ovakva slobodna, nestrukturisana igra, koju deca sama započinju i koja im nije „prepisana” sa ciljem učenja i koja nije „pod kontrolom” roditelja je ključna za pravilni emocionalni, socijalni i kognitivni razvoj.
Kroz slobodnu igru deca uče kako da samostalno rešavaju probleme, razvijaju svoja interesovanja, kreativnost i socijalne veštine, ukoliko su u ovakvu igru uključena druga deca.
Dečacima kupujete „igračke za dečake“, a devojčicama „igračke za devojčice“
Sinovima kupujete pištolje i autiće, a ćerkama lutke i lončiće. Smatrate da ćete ih tako upoznati sa odgovarajućom rodnom ulogom i očekivanjem kad porastu.
Savet: Dozvolite svojoj deci da se igraju svim igračkama
Ne uskraćujte dečacima igranje lutkama, niti devojčicama igranje autićima. Kao što sam u naslovu naveo, dečija igra je naš prvi posao a igračke su alati putem kojih stičemo predstavu o svetu koji nas okružuje.
Igračke koje su kulturološki posmatrane kao “muške” podstiču akciju, rešavanje problema i razvijaju orjentaciju u prostoru i sposobnost vizualizacije. Igračke koje se društveno smatraju “ženskim” su fokusirane na igranje uloga i omogućavaju deci da stiču socijalne veštine.
Podelom na “muške” i “ženske” igračke, na kraju ostaju uskraćeni i dečaci i devojčice, jer su ove veštine podjednako važne za oba pola.
“Dete je otac čoveka”
Sigmund Frojd
Pripremate decu za školu, verujući da je to u njihovom interesu.
Imate predstavu da ćete olakšati detetu polazak u školu ako ga što ranije naučite da čita, piše ili sabira. Dečje razumevanje sveta još uvek nije na nivou kada dete zaista shvata zašto su dva i dva četiri ili da je četiri veće od tri. Ukoliko vam i tačno odgovori, to je zato što je to naučilo napamet, na uštrb igre.
Savet: Ne opterećujte dete unapred školskim gradivom
Dajte detetu prostora da se igra, da se kroz igru razvija i napreduje u skladu sa svojim uzrastom i time ste mu učinili najbolju uslugu.
Za kognitivni i psihosocijalni razvoj u ovom periodu je značajnije da se dete upusti u nestrukturisanu igru i provodi vreme u prirodi.
Birate za svoje dete igračke koje su za stariju decu
Često se dešava da roditelji, iz najbolje namere, kupe igračku koja je iznad detetovih sposobnosti, misleći da će time podržati i ubrzati dečiji razvoj.
Međutim, trajanje ovih faza je vremenski uslovljeno i, uz male razlike, isto za svu decu širom planete. Zbog čega ne možemo znatno ubrzati dečiji prolazak kroz svaku od njih. Izbor neadekvatne igračke koja prevazilazi njegove razvojne sposobnosti može dovesti do osećanja neadekvatnosti, niskog samopouzdanja i stvaranja averzije prema igri.
Savet: Izaberite odgovarajuće igračke za decu
Danas znamo, zahvaljujući Švajcarskom razvojnom psihologu Žan Pijažeu, da se dečiji razvoj odvija kroz nekoliko faza. Dečije razvojne sposobnosti utiču i određuju dečiju igru, pa je tako i izbor odgovarajuće igračke veoma važan.
Prilikom izbora igračke možete se oslonitina preporučeni uzrast na kutiji proizvoda ili pročitati o tome više ovde. Izaberite one igračke koje su ili u skladu sa uzrastom deteta ili neznatno iznad tog uzrasta, tako da ono može da se njima igra uz vašu minimalnu pomoć.
Izbor adekvatne igračke, sa kojom će dete moći samostalno da se igra, važno je kako bi se dete osetilo sposobnim I kompetentnim.
Dete slobodno koristi vaš mobilni telefon
Dajete detetu telefon ili tablet i smatrate da ste svima učinili dobro. Ono je okupirano i mirno, a vi možete da se posvetite svojim obavezama.
Međutim, preterana upotreba telefona u najranijem periodu dovodi do opadanja mogućnosti koncentrisanja, usmeravanja i održavanja pažnje, empatije, socijalnih veština, kao i do siromaštva rečnika.
Posledice prekomernog korišćenja tehnologije:
Pored opisanih, posledice se mogu ispoljiti i u vidu agresivnog ponašanja. Upotreba tehnologije adiktivna, a igrice često ne odgovaraju uzrastu deteta i pune su scena nasilja.
Prekomerna upotreba telefona, tableta i računara može dovesti čak i do pojave anksioznosti i depresije kod dece. Preterano sedenje ili ležanje, uzrokuje loše držanje kičme, gojaznost, a može voditi nastanku kardiovaskulrnih problema u odraslom dobu.
Savet: ograničite detetu korišćenje tehnologije
Kako bi deca imala dovoljno vremena tokom dana da se upuste u slobodnu i nestrukturiranu igru i da upoznaju svet oko sebe putem igračaka – vreme provedeno ispred ekrana se mora ograničiti.
Kada dete napuni 3 godine slobodno mu dozvolite upotrebu tehnologije u trajanju od sat vremena dnevno, kako biste pomogli razvoj koordinacije, brzih reakcija i usvajanja engleskog jezika.
Vodite računa da dete igra igrice prilagođene njegovom uzrastu i pretražuje adekvatan sadržaj preko pretraživača. Ukoliko se dete protestuje objasnite mu da u životu, kao i u igricama, postoje pravila i da je za danas “game over”
Ne prepuštajte stvari slučaju, nadajući se najboljem ishodu. Naši stari su govorili da se gvožđe kuje dok je vruće. Pružite najbolje uslove za rast, razvoj i sreću svom detetu pravilnim vaspitanjem i zdravim modelom odrastanja.
Važno je znati da je detinjstvo ključan period za stvaranje funkcionalnih pojedinaca. Roditeljstvo nije samo vaspitanje dece, roditeljstvo je i neprekidno učenje i sopstveno usavršavanje. Zato računajte uvek na podršku svog terapeuta u slučaju dileme.
Obratite mi se putem mejla, telefona ili fb stranice za svaku nedoumicu koju kao roditelj imate.
Zoran Crnjin, dipl psiholog
REBT savetnik i porodični psihoterapeut p.s.
tel za zakazivanje: 069-2040-160