Nova godine se bliži, i mnogi roditelji se pitaju na koji način da podrže i zaštite telesne granice njhove dece. Brojna okupljanja, koja prate novogodišnje praznike, nose sa sobom i nove izazove. Tokom ovog perioda roditelji se često nađu u situaciji u kojoj njihovo dete ne želi da zagrli ili poljubi nekog rođaka, ili prijatelja, ili odbija da sedne u krilo Deda Mrazu, što čini roditelje vrlo zbunjenim, a ponekad čak, i ljutim na dete.
Pravo pitanje je: kako pravilno postupiti u ovakvoj situaciji?
Mnogi usled osećaja neprijatnosti uzrokovanog detetovim odbijanjem i rešenošću da se ne “uvredi” prijatelj ili rođak time, insistiraju da dete izdrži i uzvrati neželjeni telesni kontakt.
Druga grupa, s druge strane, podržava dete i omogućuje mu da odbije telesni kontakt ukoliko to želi.
Šta se smatra pravilnom reakcijom u ovakvim situacijama?
Tokom perioda ranog detinjstva započinje se formiranje psiholoških granica, i telesne granice su jedne od prvih koje stičemo. Lične granice je veoma važno pravilno razvijati u što ranijem dobu jer nam one šalju poruku gde se mi, naše potrebe, misli i osećanja završavaju, a gde počinju potrebe, misli i osećanja drugih ljudi. One nas štite od manipulacije, iskorišćavanja i psihološke štete od drugih ljudi.
Putem njih šaljemo poruku drugim ljudima na koji način želimo da se prema nama ophode i koja ponašanja dozvoljavamo, a koja ne, zbog čega je vrlo važno da mi kao roditelji, u svakoj situaciji pomognemo detetu da nauči da se zauzme za sebe i počne da ih postavlja već tokom najranijeg detinjstva.
Nikako zbog osećaja neprijatnosti, sramote ili čak neke bojazni da će se prijatelj ili rođak uvrediti, ne bismo trebali da stavimo naše subjektivne neprijatnosti iznad volje deteta i da je narušimo tako što ćemo dete prisiljavati na kontakt sa osobom s kojom je jasno stavilo do znanja da ne želi fizički kontakt.
Na žalost, mnoga deca dožive emocionalno zlostavljanje tokom detinjstva. To se često javlja u obliku zadirkivanja, kritike, sarkazma, pretećeg ponašanja ili omalovažavanja. Ovaka ponašanja ruše lične granice i stvaraju dugoročne probleme, koje deca često ponesu sa sobom u odraslo doba.
Lične granice – temelj mentalnog zdravja
Neizmerno je bitno da dete odrasta sa osećanjem razumevanja, vrednosti i poštovanja sopstvenih potreba, želja, misli i osećanja, jer će tako naućiti šta su zdrave granice i koristiće ih tokom čitavog života. Isto tako, ukoliko dete odrasta u okruženju u kojem je nepoštovanje norma i gde roditelji ne dozvoljavaju detetu da ima sopstvene misli, osećanja, želje I potrebe, imače slabe ili nepostojeće lične granice.
Dečije telesne granice često budu zanemarene tokom praznika i porodičnih okupljanja, kada se od dece često očekuje da razmenjuju zagrljaje ili dodire koji im mogu biti neprijatni. Posebno kada je to porodica koju možda i ne poznaju dobro.
Kako da podržite razvoj ličnih i telesnih granica u ranom detinjstvu?
Pomozite vašem detetu da postavi granice tako što ćete ih za početak sami poštovati. Evo nekoliko saveta kako to možete učiniti:
- Nemojte terati vaše dete da sedi rođacima ili Deda Mrazu u krilu, ukoliko to ne želi.
- Praznici mogu biti deci preplavljujući. Ukoliko dete želi da se povuče u svoju sobu, dozvolite mu time out od porodičnog okupljanja.
- Ne primoravajte dete da se pozdravi sa rođacima ili strancima na način na koji ne želi.
Ukoliko primetite da drugi ne poštuju telesne granice:
Ukoliko primetite da neko ne poštuje granice vašeg deteta, nemojte brinuti, jer na vrlo pristojan i prijateljski način možete toj osobi staviti do znanja da to ne biste želeli da radi. Evo nekoliko primera kako možete postupiti:
- Odgovorite osobi koja ne poštuje limite: „ Aleksi je trenutno neprijatno, povukao se kad si pokušao da ga zagrliš. To je njegov način da kaže “ne”. Mislim da bi voleo drugačiji pozdrav.”
- Podržite zdrave granice i poštovanje: „Ako Aleksa ne želi da se zagrli, poštujmo to. Pošto ti je rekao da ne želi zagrljaj, molim te prestani. Aleksa, kako bi ti želeo da se pozdraviš?”
- Podržite dečiji izbor pozdrava: „ Aleksa zaista voli da “baci pet”, zato me ne čudi što je rekao da bi više voleo takav pozdrav.“. Aleksa, da li bi voleo da “baciš pet” umesto zagrljaja?”
Pomozite vašem detetu da samo postavlja granice. To moćete uraditi tako što ćete zajedno napraviti plan šta da radi kada neko ne poštuje njegova osećanja ili granice. Na primer, možete pitati: „Na koje načine možeš Jovani dati do znanja da ti se ne sviđa kada te zagrli, a da ne pita?“. Zajedno možete smisliti nekoliko jednostavnih fraza koje vaše dete može da iskoristi: „Molim vas, prestanite.“ „Ne sviđa mi se to.“
Rana pomoć deci da se osećaju komotno prilikom zalaganja za svoje granice će im pomoći da to sama urade u budućnosti. Jer tada će neprijatnosti biti mnogo veće.
Telesne granice u tinejdzerskom periodu: novi izazovi!
Mnogi roditelji razumeju da je deci važno da ne budu primorana na fizički kontakt – da im pruže autonomiju nad svojim telom. Kao njihovi zaštitnici, moramo postati verni pobornici prava naše dece da kažu „ne“. Ovo je početak učenja o ideji pristanka. Ali kako naša deca odrastaju u tinejdžere, a društvena očekivanja se razvijaju i menjaju, proslave i okupljanja mogu da pruže nove izazove:
kako sačuvati osećaj autonomije dece kad nismo u prilici da ih zaštitimo na isti način kad su bili mali?
U svetu odraslih, fizička privrženost, naročito među bliskim prijateljima i porodicom, smatra se prilično normalnom i većina odraslih zna kako da pliva u tom moru. Ali ne možemo pretpostaviti da su naša deca podjednako vešta u toj plovidbi.
Zaista, mnogim tinejdžerima se ne sviđa fizička privrženost, bilo da se radi o jednoj konkretnoj osobi ili celoj porodici. Ali oni često ne znaju kako da se izraze i zaprinuti su da bi mogli povrediti nečija osećanja. Šta bi roditelj trebalo da uradi? Kako im možemo pomoći da se nose sa tim izazovima, na način koji je siguran po njih?
Podržite lične i telesne granice – tako što ćete ih i sami poštovati
Pre bilo čega drugog, važno je shvatiti da u adolescentskom periodu, tinejdžeri, iako nisu potpuno oformljene osobe, već imaju određen stepen izgrađenosti svoje ličnosti i kao takvi, uprkos tome što su često zbunjeni I zbog neiskustva nespretni u mnogim situacijama, ne žele da osete da je na bilo koji način njihova autonomija povređena. To je veoma važno za njih.
Iz tog razloga, pre bilo kakve vaše pomoći, vrlo je bitno da komunicirate sa detetom I dobijete njegov pristanak. U suprotnom, tinejdžer može smatrati da vi intervenišete u njihovo ime, na način na koji oni nisu odobrili. Zbog toga mogu zaključiti da smatrate da su oni nesposobni da to urade sami ili da se išta pitaju. To je direktno suprotan efekat od osećaja podrške, poštovanja I sigurnosti koji želimo da ostvarimo.
Zato, intervenišite samo uz pristanak deteta, nakon komunikacije s njim/njom.
Evo kako možete pomoći svom tinejdzeru:
Ako imate dete za koje su ove situacije teške (a obično znate ako jesu), evo nekoliko jednostavnih saveta koji će pomoći i vama i detetu da prebrodite sezonu praznika (i celu godinu):
- Razgovarajte sa detetom pre bilo kakvog okupljanja. Obavezno upoznajte njegove ili njene sklonosti i da li postoji neko s kime ne bi ostvario fizički kontakt. Ako vam kažu da postoji, čak i ako je to neko koga volite, uverite ih da ih podržavate.
- Pošto ne možete biti pored njega svake sekunde, dajte tinejdžeru savete koje on može iskoristiti da se zaštiti. Možete ga naučiti da preuzme inicijativu i podesi ton za pozdrav ili oproštaj tako što će prvi ponuditi stisak ruke, udar dlana o dlan, tapšanje po ruci ili bočni zagrljaj – šta god da mu je prijatno.
- Stavite do znanja tinejdžeru da je sasvim u redu da kaže: „Ja ne volim da se grlim, ali srećan Božić – bilo je bas lepo videti vas!“. Nemojte ih učiti da uz to dodaju „Žao mi je“ – deca ne bi trebalo da se izvinjavaju odraslima zbog odluka zbog kojih se osećaju prijatno i zaštićeno.
- Pokažite kako izgleda pristanak za vaše dete i ostale odrasle osobe u sobi. Neka odrasli čuju kako tražite pristanak. Pre nego što nekoga zagrlite, postignete potpuni dogovor i tek onda sami krenete u zagrljaj. Ovo je posebno važno kada nudite zagrljaj, ili drugu fizičku naklonost drugom detetu.
Šta vi mislite? Voleli bismo da čujemo vaša iskustva!
Koji ste vi, kao roditelji, otkrili da je najbolji način da dete izbegne neprijatnosti koje može doživeti ako neko prelazi njegove granice? Javite nam u komentarima ispod teksta ili na društvenim mrežama.
Radujemo se tome da čujemo vaša iskustva!
Zoran Crnjin, dipl.psiholog, RE&KBT psihološki savetnik i
porodični terapeut pod supervizijom
tel. za zakazivanje: 069 2040-160
Tags: porodica psihološke granice telesne granice